Odlaganje obaveza

Najlaksi izlaz iz problema obicno je odustajanje i izbegavanje bavljenjem problemom. Skloni smo da odlozimo neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dodje, opet ih pomeramo za sutra. Zivot bi verovatno bio mnogo lepsi kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juce preneli za sutra. U osnovi ovakvog ponasanja jeste ideja da je mnogo lakse IZBECI suocavanja sa nizom zvotnih teskoca i odgovornosti, nego preduzeti aktivnosti koje su neophodne da bi se problem resio ili odredjena obaveza zavrsila. Odlaganje obaveza nije jednostavno ponasanje gde mi prosto resimo da cemo neku obavezu odloziti za sutra. Ovde se radi o slozenom procesu medjusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti koji rezultira pomeranjem ili odlaganjem aktivnosti. Nalazimo se pred zapocinjanjem neke znacajne ili vremenski odredjene aktivnosti ili zadatka.Izbegavanje suocavanja sa vaznim aktivnostima ima za posledicu PREUVELICAVANJE muka koje te aktivnosti sa sobom nose zbog cega polako razvijamo SUMNJU u svoju sposobonost da ih obavimo u celosti. Najcesci razlog zasto ljudi odustaju od obavljanja raznih aktivnosti koje su za njih znacajne jeste ili zato sto im se cine kao dosadne, neprijatne i teske. U osnovi ovakvog ponasanja koje nosi vise stete nego dobiti jeste iracionalno razmisljanje. Iz sopstvenih pokusaja i neuspeha mozemo mnogo vise da naucimo nego iz sopstevnog ODUSTAJANJA! Odustajanjem osudjujemo sebe na nezadovoljstvo i zivot koji se odvija po principu: " Nista rizikovano - nista steceno ". Biranje “lakseg” puta u smislu izbegavanja i odustajanja dugorocno gledano ispada tezi put jer donosi manje zadovoljstva i radosti...