Naucite da vodite zivot, a ne on vas!

Dinamican tempo zivota ostavlja nam sve manje prostora za neka licna zadovoljstva, druzenje sa porodicom, decom i prijateljima. Veliki broj osoba zbog posla i drugih provode jako malo vremena sa najblizima. Mnogi srecan i ispunjen zivot povezuju sa uspehom na poslovnom planu, pa zrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj. S druge strane najvise trpi porodica, odnosno deca kojoj se ne moze nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa roditeljima. A tek nedostatak vremena za neko licno zadovoljstvo - citanje knjige, odlazak na utakmice, u bioskop ili pozoriste, druzenje sa prijateljima… Zato je za mnoge najveci izazov da u savremenom drustvu pronadju zivotni balans, sto nije nimalo lako, posebno i zbog pritiska recesije. Dozivljaj srece i ispunjenosti odredjen je ciljevima ka kojima stremimo. Ukoliko nam je cilj da se ostvarimo u emotivnom i poslovnom smislu, onda cemo srecu osecati onda kada se profesionalno razvijamo u onom smeru u kom smo to zamislili i kada sa lakocom uspostavljamo emotivne odnose sa ljudima koji nam se dopadaju. Verujem da bi se univerzalni koncept srece mogao svesti na formulu koju je svojevremeno Frojd ponudio da se istinska psihicka dobrobit coveka ocitava u njegovoj sposobnosti da voli i da radi. Ljudi teze da sa drugima uspostave odnose koji se zasnivaju na ljubavi i privrzenosti. U prilog tome govore i brojna istrazivanja koja ukazuju na znacajnu vezu izmedju mentalnog zdravlja i dozivljaja ljubavi i prihvacenosti od nama vaznih osoba. Nezadovoljenje ove potrebe ima znacajne NEGATIVNE posledice po samu licnost i dovodi do frustriranosti, neispunjenosti i tuge. Sa druge strane, zelja za ostvarenjem na profesionalnom planu proizilazi iz potrebe svakog coveka za postovanjem i samopostovanjem. Ove potrebe podsticu ga da bude kompetentan u stvarima kojima se bavi, da bude jak, nezavisan i da veruje u sebe. E sad, pitanje je: “Da li je moguce dobro balansirati između posla i privatnog zivota i biti zadovoljan i na jednom i na drugom polju? ” Ne, nije lako biti posvecen roditelj i partner/ka i ujedno odrzavati zadovoljavajuci nivo drustvenog zivota nakon puno sati rada, brojnih sastanaka i nuznih stresova koji ispunjavaju nas dan. Ipak, da li cemo dozvoliti da posao nosimo sa sobom kuci zavisi od nacina na koji sagledavamo svoj zivot i stvari koje nam se desavaju. Kada na svakodnevne stresove gledamo kao na nesto sto je ocekivano i sa cim imamo kapacitete da se nosimo, necemo dozvoliti da oni oboje i nas privatni aspekt funkcionisanja. Medjutim, ako verujemo da to sto nam se desava ne mozemo da podnesemo, veci deo dana provescemo uzasavajuci se nad tim losim stvarima. Ukoliko PRIHVATIMO ono sto ne mozemo da promenimo, a NASTOJIMO da promenimo ono sto nas ometa i na sta MOZEMO da uticemo, probleme cemo efikasno resavati. Vera u sposobnosti da se nosimo sa zivotnim nedacama i spremnost da probleme resavamo umesto da ih guramo “pod tepih”, kljucni su u uspesnom balansiranju izmedju posla i privatnog zivota. . Sta najvise naruaava zivotni balans? Po meni, najvise ga narusavaju odlaganje resavanja problema i obaveza, izbegavanje suocavanja sa ljudima koji narusavaju nasa PRAVA, precutkivanje onoga sto nas muci, guranje problema “pod tepih”, nezdrave zivotne navike kao sto su PRETERANO konzumiranje hrane ili alkohola, pusenje, itd. Iako kratkorocno gledano ove strategije pomazu da automatski smanjimo napetost izbegavajuci suocavanje sa problemom, dugorocno one slabe nase kapacitete da se na adekvatan nacin uhvatimo u kostac sa onim sto nas MUCI. Prvobitno mali problemi na kraju postaju veliki, ne znamo sa koje strane da im pridjemo kako bi ih resili. Iscrpljeni brigom oko toga kako cemo izaci na kraj sa njima oni pocinju da NARUSAVAJU nasu psihicku dobrobit ! Osoba nezdovoljna poslom najcesce svoje raspolozenje unosi i u kucu, dok oni sa porodicnim problemima uglavnom nisu dovoljno efikasni na poslu. Sta treba uraditi kako bi bili uspesni i u karijeri i uspesno vodili svoje privatne zivote? Recimo, jedan od kljucnih razloga zasto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji nas porodicni zivot jeste nemogucnost da se iskljucimo i ostavimo posao NA poslu! Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kuci, sa njom se budimo i odlazimo na posao. Jednostavna strategija koja nam moze pomoci da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana ZAPISEMO sve sto smo tog dana uspesno uradili kao i ono sto nismo !!! Na taj nacin, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamisljamo u glavi imamo jasnu sliku problema. Ona cuvena recenica “O tome cu misliti sutra” ponekad zaista moze da pomogne jer uvidjamo da se problem nece resiti brigom, koja nas nas iscrpljuje i smanjuje nasu snagu, vec AKTIVNIM traganjem za resenjem! Kada se radi o porodicnim problemima, vazno je resavati ih na vreme i komunicirati umesto precutkivati ono sto nas muci. Jedino otvorenom komunikacijom mozemo podstici da se privatni problemi ne gomilaju i ne remete nasu efikasnost na poslu. Pored prihvatanja novih zadataka u poslovnom svetu MODERNA zena je zadrzala i one tradicionalne uloge da bude majka, domacica, supruga, cerka… Kako iz ove perspektive postaviti prioritete, kako upravljati vremenom i sacuvati ga malo i za sebe? Moderna zena cesto se nalazi u rascepu izmedju razlicitih zivotnih uloga koje treba da uskladi. Pokusaj da udovolji ocekivanjima u razlicitim sferama zivota cesto je dovode u situaciju da se oseca KRIVOM jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stize da se posveti prijateljima ili suprugu, zbog cega je rasejana i na poslu. Prioritete treba da postavi ona sama u skladu sa onim sto smatra najbitnijim. Vazno je da bude fleksibilna, odnosno da ne bude STROGA prema sebi, jer ce se cesto naci u situaciji da neki aspekt njenog zivota trpi! Ponekad je tesko sve postici, ali je jos teze kada krivimo sebe i etiketiramo se kao “losa majka”, “losa supruga” ili “los prijatelj”. Umesto da sebe kinjimo, bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super zena” i da prihvatimo da NISMO svemoguci! Na taj nacin cemo biti emocionalno rastereceni, pa cemo imati vecu snagu da pokusamo da nadjemo resenje. . .