Ljubav je u nama

Zasto pokrecem temu o ljubavi?
Nesto me je navelo na to.Misao o samoj ljubavi, a prvenstveno razmisljanje jedne osobe za koju nisam ocekivala da ce tako da se postavi kada je rec i o ljubavi…
Ispravka-sada znam, nakon spoznaje kakva je to osoba i sta sve nosi u sebi, dolikuje joj to i da napise tako nesto pogresno.
Vec sam u ranijim postovima pisala na temu o ljubavi, spominjala je.
Ljubav...ona je u samome coveku.Nekada lezi, spava duboko u nama kada smo sami, kada nemamo trenutno kome da je damo, pa osecamo trenutnu prazninu, ali to je PROLAZNO STANJE!
LJUBAV je u NAMA.
Pa kako neko onda ne moze da veruje u ljubav?
To mi nije jasno.To je kao da ne veruje u zivot.
Zivot je ljubav i sve lepo sto zivot cini je ljubav.
Razliciti tipovi ljubavi naravno postoje: ljubav prema porodici, ljubav prema nama nekoj dragoj osobi, ljubav prema ljudima koji nas okruzuju,ljubav prema zivotu, pa cak i ljubav prema obicnoj stvari koju npr.cuvamo iz detinjstva itd.
Ljubav prema samome SEBI!!!
"Ako ne volis sebe, kako mozes ocekivati da te drugi vole?"
Ako neko ne veruje u ljubav zbog odredjenih okolnostia verovao je, vratice mu se vera-samo treba da promeni misljenje o samoj pomisli na ljubav I da na nju gleda iz totalno drugacije,lepse perspektive!
Onaj ko ne veruje u ljubav niti zeli da veruje, ta osoba ne moze ni ocekivati ljubav.
Ljubav u toj osobi spava.
Kroz tu osobu se moze spoznati to, ta nevera.
Ta osoba ne zraci pozitivnom energijom vec ubija pogledom sve oko sebe.Masku moze postaviti i predstavljati se drugacije prema drugima, ali vremenom se uvidi da je ta osoba prazna i da je zivi mrtvac...
Zivi mrtvac-kako to odvratno zvuci, ali zaista je tako...

Dakle da ponovim…ljubav je u samome coveku, samo treba da naidje TA prava osoba i da je u nama probudi.
Nikada nemojte zbog bilo kakvog razloga gubiti veru u ljubav, jer niste roboti, od krvi i mesa ste.
Gubitak vere u ljubav je gubitak SAMOGA SEBE!