Tvoja ulica

Kada padne noc, pomracina prekrije sve krovove naseg grada, svojom crnom bojom unisti svaku svetlost sto je cinilia nas dan, zelim tada da zakoracam ulicom Tvojom.
Dok prizore oko sebe posmatram, zgrade na kojima se polako jedno po jedno svetlo gasi, zvukove koji postaju sve tisi i tisi dok se ne pretvore u takav muk, tisinu gde mogu cuti uzdisaje svoje, otkucaje svoga srca, pa cak i ono sto se ni ne cuje. Samo svetlosne lampe pokraj puta sto stoje, obasjavaju mi put. Korak, po korak, idem polako, a kao da stojim u mestu. Nebo, kako je tek ono samo lepo...
Pitam se...kada je i najlepse?
Da li zorom ranom dok se sunce budi i obasjava talase Dunava koji velicanstveno trepere u svim mogucim toplim jutarnjim bojama?
Da li preko dana, kada je vec orno i postojano iznad naseg grada, greje, mazi svojom svetloscu nasa lica, prirodu, zivi svet oko nas i daje nam snagu, pozitivnu energiju, mir ?Da li uvece kada sunca nestane, mesec ga zameni i uvek mi se cini kao da sniva, ali sija i obasjava tlo, put svakome ko se nadje u mracnom delu grada, talase Dunava koji su nekad toliko uzburkani zbog brodova sto prolaze ili tako mirni, da su kao melem za nase oci dok ih posmatramo?
Tvoja ulica...kisa polako pocinje da pada.Osetim kapljice na mome licu.Neke su tople, neke su hladne.Prijaju.
Tvoja zgrada, meni tako draga, tvoj prozor, meni tako mio...
Tvoja ulica - budi mi secanja, neka davna.
Ti i ja...Zaboli neka misao koja mi prodje kroz glavu, koja je deo nase proslosti, a neka je tako slatka da bih je kada bih je mogla ponoviti - ponovila i nikada je ne bih zaustavila.Trajala bi, bila bi vecna...
Svetlo Tvoje sobe se ugasilo...
Znam, legao si.U ovo vreme inace i lezes.
Znam, umoran si.Treba ti zagrljaj.
Znam, razmisljas pred san.Treba ti prica i potpotpora.
Znam, sam si.Treba ti neko.Neko ko mislis da je tako daleko, a tu je u Tvojoj ulici.
Osecam svaki Tvoj uzdisaj, boli me svaka Tvoja briga.
Volela bih da sam pokraj Tebe i da ti ispunim svu tu prazninu.Da sa mirom u dusi usnis san, tako predivan, tako slican nasoj proslosti.
Kada bih samo mogla da ti dodirnem lice i da te milujem po kosi dok ne zaspis.
Da ti udjem u snove i ispunim Ti ih najlepsim slikama, prizorima koje si nekada doziveo, koje zelim ponovo sa nekim da dozivis.
Da ti poljubim okice tvoje lepe i nezno te zagrlim.
Mracno je, tvoja ulica, mesec mi samo obasjava put.Nigde nikoga.Grad spava.
Da...
Spavam i ja, a te kisne kapi cujem na prozoru moje sobe.
Eto, usnih san.San o Tvojoj ulici, san o Tebi.Tako miran, tako spokojan jer Ti si bio u njemu.
Verovatno zato sto zaista zelim da to uradim, neprimetno, necujno, da me niko ne vidi, da zakoracim ulicom Tvojom ili udjem u Tvoj san kao sto si i Ti u moj, milo moje.
Tvoja ulica...