Samo za njega

Pada noc ...sunce zalazi za oblake...Prohladan dan bese, sto je i normalno za ovaj period u godini...
Posmatram te predivne boje na tamno plavom nebu, u nijansama rozih i naranzdastih koje se mesaju u tu plavu boje inidiga i daju nesvakidasnju toplinu, lepotu...onu koju osetimo samo pogledom dok se suton spusta nad nasim gradom...
Dok pisem vece je vec polako tu...
Puno obaveza, ali sve stignem!
Kao programirana!
Uvek sebi zadam sta cu taj i taj dan raditi ili ako treba i zapisem i sve po redu obavim.Nakon toga - osecaj zadovoljstva, idemo dalje ka uspehu !
Zaista, covek ima vremena za sve, samo treba da vidi sta mu je prioritet u danu u zivotu...Sve se da stici, samo je pitanje da li se i zeli!
Ja stizem SVE, ali kao sto uvek postoji to "ali" koje ne bi trebalo da postoji uopste - ne stizem do srca Tvog.
Mozda idem pogresnim putem, mozda i ne idem, nego samo stojim u mestu...mozda....mozda idem unazad ili putem kojim se redje ide(Skot Peck - "Put kojim Se Redje Ide)...onim tezim...
Sebi pravim iluzije o Tebi i nama.
Upoznala sam te...dopao si mi se vise kao osoba...To sto nosis u sebi sto me je privuklo i ne da mi recima opisati taj osecaj jer ga ni JA ne shvatam.Ni dan danas...
Taj prvi trenutak sa tobom...kao da te znam citavu vecnost...kao da si deo mene...u meni vec...ili me 'pak dopunjujes.Svakako, sa tobom sam svoja i verujem sebi kada sam sa tobom.Osecaj prijatnosti, bliskosti, povezanosti...
Dani prolaze, ne vidjam te, osecaj je isti...dakle nije sve to bila iluzija koju cesto pravim, sklona sam tome - da idealizujem.
Sve to i dalje osecam...i zelim...
Zelim te kao osobu u celini.Da ja budem ta koja ce uvek biti tu uz tebe da te cuva, mazi, pazi ma i kao prijatelj...
To zaista nikada prema nijednom muskarcu nisam osetila.
Ne prodje dan da ne pomislim na tebe, ma i vise puta dnevno, kada nesto radim i kada sam prezauzeta - ti si isto tu, u meni, ali i ne kraj mene.
Tvoj glas...ponekad tako mio, nekad hladan...kada te cujem...i sve to me ponovo vraca na pitanje: "Da li mu je uopste stalo , da li me laze , da li je takav i prema ostalim devojkama - kulturan, fin, osvajac, dzentlmen?
Da li bas tako dobro poznaje zenski svet da zna kada sta treba reci, napisati kako bi se devojka ulovila u zamku? Da li sam se ja ulovila u tu zamku ili ona uopste ni ne postoji?"
Ne znam, a pitam se...trazim odgovor na sve moguce nacine, ne dobijam - enigma.
Samo znam da dugo ovako nesto lepo, ali meni tako nepoznato nisam osetila, mozda nekada...davno...tako davno da je i izbledelo.
Tu duhovnu bliskost, ali fizicku udaljenost.
Toliko pitanja, toliko diplomatskih odgovora, toliko slicnosti izmedju nas, toliko, toliko...me bolis...
Bas zbog toga sto cutis, a to je najgore - cutanje ili zbog toga sto nakon svih tih odgovora na moja pitanja nisam dobila pravi odgovor.Isto kao da si i cutao.
I ponovo se vracam na trenutak, momenat.Taj momenat kada si mi rekao da ti je stalo...tada sam i ja to osetila...
Momenti zajednicki - da ni ne spominjem...Uvek cu ih pamtiti i nadam se da ce mi ostati u secanju bliski...
Da dodam, nevezano za moju misao o tom gospodinu :
Istina je zaista da covek tek kada izgubi nekog tek tada vidi vrednost i velicinu toga sto je imao sa tom osobom.
Moj savet: ako ste u vezi,braku...trenutno ste nezadovoljni situacijom - porazgovarajte sa voljenom osobom iskreno o svemu.Ne trazite resenja sa strane-varanjem (jer ne dobijate sve sto zelite od voljene osobe, pa tragate za tim negde drugde - tako i dolazi uglavnom do varanja)
To je put koji vodi u corsokak.
Porazgovarajte.
Ako se medjusobno shavite - resicete problem, ako ne - neka svako krene svojim putem...Ne kradite jedno drugom dane, jer zivot je isuvise kratak.
Ne lazite voljenu osobu, jer prvenstveno lazete SEBE.
Tu je ta prava osoba koju cete sresti kada bude bilo vreme za to.
Sve je zacrtano.
Takodje...nezadovoljni ste...zapisite na papir sta sve SADA imate i videcete da ste bez razloga nesrecni i da je to bolesno stanje duha !
Izbacite to iz sebe i cenite vrednost onoga sto imate !
Recite odmah vama dragoj osobi sta osecate jer mozda ce sutra biti kasno...
Cenite ono sto imate kao sto ja cenim i ovo sto "nemam" jer iako ga nemam fizicki prisutnog - on je u mom srcu i mojoj dusi...
Noc je vec odavno pala, ulicne svetiljke obasjavaju nas grad, mesecina...zivot tece dalje, a ja i dalje mislim na tebe i vracam se na pocetak moje "price"...mojih misli...sukoba sa samom sobom...