Antoni De Melo: "Put ljubavi" - odlicna knjiga za kritiku !

Kada citam neku knjigu, nikada je ne citam "brzo".
Bas naprotiv.
Zastanem posle svake pisceve fraze koja me zaintrigira, porazmislim o njoj i utvrdim njenu tacnost.
Sto znaci - ne slazem se svim ti sto si Ti dragi pisce napisao.
Ne slozom se sa tim ili se slozim, ali dodam nesto svoje, neku svoju misao...
Dakle, inspiracija nastala procitana knjigom "Put ljubavi" - Antoni De Melo (pre par godina i koju sam zapisala na papir tada, koju delim sada sa vama, direktno ispisanu sa starog papira, bez promena prenosim u "digitalnu" formu) koja bas i ne spada u moje najomiljenije, ali volim knjige takvog zanra da citam.
Ko ju je procitao - shvatice moju misao, ko nije shvatice, ali delimicno. Sloziti sa nekim mojim iskazima ili nece.

Izlazim na ulicu...
Gledam u nebo, plave boje kao u leto, one predivne koje ni sam pisac ne zna da opise slovima, a slikar umuti bojama.
Sunce obasjava moje lice i pozdravlja me.
Ja mu uzvracam osmehom, zahvaljujem mu sto mi je otvorilo dusu (svetlost nas otkriva nama samima ,ko smo ustvari)i dalo osecaj zadovoljstva zivota...
Divnog li dana (u mojim ocima)...
Hodam, pitam se...
"Da li je sunce ljubav?" Jeste.
I kako je Antoni De Melo napisao da je ljubav bezuslovno pruzena svakom bicu(dobrom i losem). Mada nema smisla svrstavati ljude u te dve krajnosti.
Svi mi smo u vecoj meri i dobri i losi. Svako od nas prihvata tu svetlost na svojstven nacin ili je vidi pogresno ili je ni ne vidi.
U zavisnosti kakva je osoba u pitanju, kakav je kao covek, sta nosi u sebi, tako ce i posmatrati zivi svet oko sebe - realnost.
Sunce, na primer, nije vezano za mene, niti na bilo koji segment u prirodi, ali JA sam ta koja je vezana za njega, za njih i ne mogu ziveti bez njih !
Prema njegovoj "formuli" - to nije prava ljubav.
?!?
Ne slazem se sa njim!
Setam...gledam ljude oko sebe. Svako nosi svoju skrivenu brigu, patnju, gubitak, srecu, odnosno-svoj zivot.
Neki to vesto prikrivaju (tako i treba) neki ne.
Umornih li lica srecem, bilo mladih, bilo starih...
Zapitam se tad...
Ja toliko iskrena, pa ne pokazujem svesno svoje raspolozenje svakom ko mi naidje u susret ili se oneraspolozim zbog tzv.ljubomore prema osobi koja mi nailazi kao sto su neki skloni tome.
Nezadovoljni su trenutnom ili zivotnom situacijom, a ne vide vrednost onoga sto imaju!
Ne cene to!
Niti su svesni toga da su sami sebe doveli u tu situaciju - vremenom.( jer sve sto radis - sebi radis ! )
Pa ti ljudi nikada nece ni biti srecni!
Intuicija...
Jako dobro zapazim sve! Ne pridajem vaznost grubom pogledu neke zenske osobe, bezobraznom pogledu muske osobe.
Setam ulicom zivota i svakog gledam "ocima deteta".
Sta osmeh moze da ucini, a ne kosta nista!
Probajte, nasmesite se ocima nekome i videcete kako cete promeniti izraz lica te osobe, probudicete nesto prelepo u njoj!

Puno formula u knjizi. Pisac nam pise o ljubavi...
Pa kako da znam i pored svih tih objasnjenja sta je ljubav kad je JA nisam osetila u onom pravom obliku?
"Trebamo ziveti nezavisno od svih"
Slazem se, mada je ta nezavinost grubo opisana. Nikada na taj nacin ne bih razmisljala, niti pokusala da sledim pisceva upustva kako bih se osetila potpuno!
Pa, ja jesam slobodna i uzivam kada sam u povezanosti sa meni dragim osobama. Kada im svaki dan ucinim nesto dobro, kada ih ucinim srecnim - ja sam tada srecna, najsrecnija osoba na svetu!
Po piscevim "recima", vecina nas gde spadam i ja (spoznadoh sebe, sto je pored ostalog najbitnije uvek - samospoznaja) smo "zivi mrtvaci"
E pa nismo!
Puno knjiga procitanih, pored ostalog, i na temu ljubavi. U mnogima nema u naslovu reci "Ljubav", ali je bolje objasnjena!
Svako od nas mora sam da spozna, dozivi ljubav.
To je dugacak put, vrlo tezak, kojim mnogi nisu ni zakoracili, a zive u zabludi da vole.
Mnogi i okoncaju ovozemaljski zivot, a ni ne spoznaju PRAVU ljubav.
Mada, lakse je onima koji zive i umiru u zabludi da su u ljubavi, nego onima koji su svesni da nisu, zar ne?
Lazan je osecaj, ali bar ne osete prazninu.

Naravno, u knjizi ima poruka koje su mi se dopale, nakon kojih sam se zapitala...
"Duhovno stanje momenta" (dodira, pogleda....)
MOMENAT koji je tako lepo opisan...♥
Ljudi, uzivajte u svakom divnom momentu, jer oni se samo pamte!

Svakako, procitajte knjigu. Svako ima svoj stav, svoj pogled na zivot, na sve sto njega cini, pa tako i na knjige.
Mozda se Vi bas slozite sa svim ovim napisanim, a mozda i ne, ko zna...