Molitva nesudjenom prijatelju

Ovo sam napisala kada sam imala 18 godina i sada sa punih 25 godina direktno sa papira prenosim u digitalnu formu :

Moj posebni prijatelju, hvala Ti sto me slusas.
Ti znas koliko se trudim da opravdam poverenje koje imas u mene.
Hvala Ti i za moje boraviste.
Neka me ni buduci posao ni zadovoljstvo nikada na duze vreme ne odvoje od ljubavi koja me vezuje za moga oca, moga brata, moje drage prijatelje.
Nauci me kako da postenjem, hrabroscu i istajnoscu igram igru zivota.
Pokloni mi nekoliko pravih prijatelja koji ce me zaista razumeti, uvek biti tu uz mene zato sto to zele, zato sto me iskreno vole.
Podari mi srce koje prasta i svest spremnu da putuje i neobelezenim stazama.
Daj mi smisao za humor i malo slobodnog vremena u kome necu nista raditi .
Pomozi mi da stremim najvisoj zasluzenoj nagradi, ali mi ne dozvoli da zaboravim da pruzim prijateljsku ruku onima kojima je potrebno ohrabrenje i pomoc.
Obdari me snagom da se snosim sa svim sto naidje, da u potpunosti budem hrabra, da u nedacama budem postojna, da u ljutnji budem umerena i uvek spremna na promenu srece.
Osposobi me da se osmehujem, umesto da se mrstim.
Da kazem vedru, ljubaznu rec, umesto grube i gorke.
Ucini da se saosecam sa tudjom tugom i da shvatim da u svacijem zivotu postoje skrivene nesrece.

Neka uvek budem vedra u svemu sto radim, ni priblizno hvalisava, ni sklona omalovazavanju sebe !
Kada sam tuzna, neka moju dusu uzdigne misao da bez senke nema ni sunceve svetlosti !

Sacuvaj moju veru u nesreci.
Ucini me poniznom u uspehu.
Neka u potpunosti ispunim Tvoj zadatak i uradim vise i od toga, a kada ga budem zavrsila, zaustavi me, isplati me po Svojoj volji.
Dozvoli mi da iz srca punog ljubavi zahvalno kazem: "Amen"

PS: Citavsi ovaj moj rukopis, moju misao napisanu pre 7 godina...dosta toga mi je podareno, spada vec u moje karatketrne osobine, moj nacin zivljenja i ophodjenja prema ljudima, moga zivota.
Dosta toga nije onako kako sam planirala.
Ljubavi koje sam neizmerno pruzala datim osobama koje sam spomenula, nisu mi se vratile u istoj meri.
Ostala sam neshvacena od tih ljudi.
Kako god bilo, zivot ide dalje.
Bitno je to da nisam izgubila SEBE !

Dragi citaoce, ovo sto je zapisano je zaista pravo i tako se treba ponasati u zivotu.
Kroz sve te molitve preci na delo.
Ne kazu dzaba da je misao preteca dela.
Neka ove moje molitve kroz misli tvoje budu pretece TVOJIH dela.
Ako ne nosis neke od tih datih karatketistika, potrudi se da ih usadis u sebe, lepse ces ziveti.
Ovo je moj savet iz srca.