Oci su ogledalo duse

Cesto nismo ni svesni da je ono sto smo upravo saznali bila poruka necijih ociju.
S druge strane, ocima vrlo svesno mozemo da saopstimo sta mislimo ili osecamo.One su, najcesce, ono prvo sto pri susretu primetimo.
Cak i kada se sa nekim prvi put sretnemo, mozemo ga pozdraviti ocima, kao da smo mu pruzili ruku i pri tom treba zapamtiti da li je pozdrav bio uzvracen.
Ako vas neko koga ste upravo upoznali ne pogleda u oci, ako deluje odsutno, sigurno ce uciniti da se osetite neprijatno.Ono sto zelimo mozemo dobiti I bez reci…
U svakodnevnom zivotu oci nam pomazu ne samo da vladamo situacijom, vec i da prenosimo vazne poruke.Oci su mocno orudje u odnosu sa ljudima i otkrivaju citav niz osecanja, od ljubavi do mrznje.
Raspon emocija i izraza koje ljudi razmenjuju bez ijedne reci zaista je zadivljujuci.U ocima neke osobe moze dosta toga da se vidi, ma koliko se ona pretvarala da je nesto sto nije, oci je uglavnom odaju.Ipak, smatram, koliko god da neko krije svoja osecanja i trenutna stanja, oci sve otkrivaju.Nije stvar u nacinu na koji neko gleda, vec u unutrasnjem sjaju tih ociju.
Mozda, 'pak oci nisu ogledalo duse zato sto dusi ne treba ogledalo, a oci za njim vape.
One u svakom bicu zele videti sebe.
Oci su sebicne, hladne ili tople...
Cakle samo kada im se daruje nesto materijalno.Oci su za povrsna uzbudjenja.One reaguju na dodir, na boje, na ono sto im pricinjava trenutno zadovoljstvo ili 'pak razocaranje, ali one nisu UVEK ogledalo duse.Ne, dusi ogledalo ne treba.Dusa je sama sebi dovoljna, ali ne zato sto je sebicna, nego iz nekih mnogo dubljih razloga.Oci cesto ne slusaju dusu pa ostave susu...
Da, dusa moze bez ociju dokaz su slepi ljudi, a i oci bez duse cest su slucaj.
Oci, tacnije pogled je deo covekove mimike iz koje se zaista dosta toga moze zakljuciti.
Iz ociju moze kojesta da se procita, ali zato ima onih koji znaju da se pretvaraju i da kontrolisu oci jer znaju da se njima veruje.Da su oci ogledalo duse ne bi se mogle tek tako kontrolisati kao sto mogu.Kao sto postoje ljudi koji znaju da procitaju pogled, postoje i oni koji umeju da postave zid ispred ociju kako se ne bi videla istina.
Meni je pogled neke osobe najbitnija karika u proceni iste.Nije bitan oblik ociju, kao ni boja, vec ono sto se vidi u dubini pogleda.Ta procena moze da bude I mac sa dve ostrice, pa da posle tu osobu posmatram pod velom sopstvene predrasude.
Ja sam toga uvek svesna, pa dajem vise prilika da se dokaze suprotno, bilo da je rec o dobroj ili losoj osobi u mojim ocima.Mozda me, posle odredjenog vremena ta ista osoba vrati na tu prvu impresiju, koja me, kako se ispostavlja, malo puta prevarila.
Dakle, stvar je u sustini necijeg bica jer svi mi imamo dobre i lose osobine, ali ipak neke od njih preovladavaju.
Samo ako zivite iskreno - vase oci ce biti pokazatelji vase duse.

Boje jeseni...

Svako godisnje doba je lepo na svoj nacin, ima svoje posebnosti, svoje lepote.
Svako ko uziva u prirodi, u zivotu - uzivace i u promenama same prirode.
Kako se promene desavaju u nasim zivotima, tako se desavaju i u prirodi.
Ciklus neprestano traje.
Neverovatno kako je priroda povezana sa cikusom razvoja samog coveka, a ona je savrenstvo, dok covek nije !
S toga trebamo je cuvati, negovati, diviti joj se i uzivati u njoj.
Primer povezanosti prirode i coveka:
Rodjenje, detinjstvo, adscelencija povezana sa pubertetom, razvoj i rast coveka, ulazak u pozne godine i gledanje na zivot drugacije, zrelije. Zatim razum koji se stice sa godinama kao i iskustvo kojim ucimo da prvenstveno pazimo na sebe, da se menjamo u boljem smislu, da znamo da raspoznamo dobro od loseg i da uceci na svojim greskama (koje nas sam zivot uci) ih ne ponavljamao, a zatim ulazak u kako bih napisala - vrlo pozno doba, tj.starost gde covek zadrzava sve psihicke karakteristike, duhovnu razvijenost koja je kod nekog coveka u vecoj meri razvijena , kod nekog u manjoj, ucenost takodje - sve to zavisi ko se za sta vise opredeljivao u zivotu, ali to sto nosimo u sebi - to traje dok smo zivi, zatim druge osobine koje je covek stekao tokom zivota razvijajuci se kao osoba.
Razvojem, godinama, ulaskom u pozno doba, smanjuje se covekovo telo...postajemo sve nizi i nizi.
Ciklus koji bi graficki opisala kao jedan polukrug gde se iz pocetnog stanja - rodjenja vracamo ponovo staroscu u pocetno stanje.
Naucno je dokazano, a i uvidjeno da se stariji ljudi, bake, deke ponasaju kao mala deca.
Isto tako priroda...U prolece cveta cvece kako na povrsinama bujnih, zelenih trava tako i na drvecu. Zatim se stvaraju pupoljci, pa listovi (nekada davno sam pomno pratila tok razvoja prirode i svaki cvet, pupoljak, list od drveta meni dragog sam stavljala u posebnu svesku za to, belezila datume kada je doslo i do kakvih promena).

U leto sve je tako bujno...
Od prelepih jarko zelenih listova na drvecu nista se ne vidi u daljini.
Tada je priroda vec uveliko ozivela i uvece cesto slusam zvuk slavuja u obliznjem parku koji me tako slatko uspava.
Letnje noci su svakome drage.
Letovanje, manje rada (opustenost), plaza, suncanje, izlasci svako vece itd.
Zatim nastupa jesen koja je vec usla u nase zivote.
Tako je volim.
Ne smeta mi hladnoca, niti vetar koji duva, niti kisa koja pada jer to je sve deo jeseni.
To nju cini.
Kome smeta - neka se preseli u tropske krajeve, ali ako ta osoba vec godinama zivota provedenih ovde nije prihvatila jesen, tesko da ce prihvatiti bilo koju promenu.
Problem je u toj samoj osobi.
Njoj sve smeta.
Ne zna da uziva.

Boje jeseni...
To je neopisivo lepo.Ponarocito nasa Fruska gora...
Setnja po njoj, sum lisca pod nogama, neverovatne boje na drvecu izmesano zlatkaste, roze, narandzaste, braon, delimicno zelenkaste i to SVE u skladu !
Savrsenstvo !
Ako postoji doba kada su ovi krajevi lepi, lepi do nestvarnog kiča - to je jesen. Ni ledena jutra, ni hladni dani ne mogu nista toploj, zlacanoj boji suma, od koje i vazduh dobije zrelu, toplu boju. Sume vise no' ikad pocnu da mirisu na praistorijsku vlagu, lisnati tepih podizu glave pecuraka, a zbunje se okiti perlama crvenih i crnih kapljastih plodova. Nad sumama prelivenim bojama od crvene do suncano zute, preko poludragog okera do braon cokoladnih bombona, lebde snezne kape planina, sa nebeskom plavom pozadinom, koja zri zajedno sa vazduhom, sve dok se jednog dana ne ukoci od velikih mrazeva i postane stakleno plava - kao led. Tada se i jesenje maglice, koje se pramenasto kace po drvecu, pretvore u prvo inje, pošećerivši kristalima medene, prezrele boje.

Posto sam zavrsila srednju umetnicku skolu za modnog kreatora, pored dizajnerskih radova, imam par crteza, slika na platnu na kojima sam bas jesen slikala.
Volim boje, volim jesen i neverovatno koliko te boje pozitivno uticu na nasu psihu. Vedre su, sarene i jos dok sam sve to slikala temperama ili uljem na platnu sam dozivljavala ponovni susret sa prirodom.
Neverovatan osecaj !
Priroda u jesen ne umire...Ona samo menja svoj oblik. Nista ne traje vecno, sve vremenom menja svoj oblik. Pa i taj list na grani. Menja boju i pada na zemlju kada mu dodje vreme za to. Spaja se sa zemljom i zadire duboko u nju, hraneci je. Da priroda umire, ne bi nakon zime bilo ponovnog tzv. "budjenja" pripode, cvetanja, listanja, zar ne?

Uzivajte u jeseni i njenim prelepim bojama...

Putevi ljubavi...

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku bastu koja se zove zivot.
Staze kojima hodamo su razlicite, preplicu se i razilaze.
Mi tecemo kao vreme, radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo
i sto je najvaznije - Volimo...
Tako sam i ja zavolela...
Brzo, nepromisljeno, totalno blesavo...
Zavolela sam tako lako, a tako sam tesko znala to da pokazem...
Mozda je to moja najveca mana, a mozda cak i najveca vrlina.
Mozda cu upravo zbog toga uspeti da sacuvam svoje srce u jednom komadu sto retko kome polazi za rukom u ovom svetu punom lazi, prevara i neiskrenih ljubavi, a sa druge strane covek bez ljubavi je samo mrtvac koji dise, nista drugo do nekoliko slucajnih imena i datuma...

Ljubav je cudna stvar...
Danas je sve leprsavo i lepo i mi ususkani u svojoj ljubavi sijamo od zadovoljstva, a sutra? ŠOK !
Ugledamo onu stranu stvarnosti, onu stranu zivota koju juce nismo poznavali, svi lepi trenutci ispare, a u nama ostaje jedino osecaj gorcine, usamljenosti i neobjasnjive tuge...
Da li je onda nase srce vredno da ga zrtvujemo zbog nekih lepih zelenih, smedjih ociju?
Ociju koje su tu uz nas, bodre nas i prate kroz zivot, a onda odjednom nestanu kao da nikada nisu postojale, a nase srce ostane samo, napusteno i ranjeno?
Ocigledno da jeste cim je toliki promet !!!
Danas se srca poklanjaju tako nepromisljeno i brzo da je gotovo nemoguce sacuvati ih.
Da li su ljudi poludeli ili i dalje ne shvataju da je srce ono najvrednije sto poseduju?
Mozda su ipak ljudi u pravu...
Mozda srce ipak treba staviti na kocku i cekati da naidje ono koje ce kucati u istom ritmu...
Mozda je ta neizvesnost ono sto u stvari cini ljubav a kada bi sve bilo ocigledno i lako ljubav verovatno vise ne bi bila to sto je sada...
Zbog toga ljudi ne treba da se opiru kada ih pogodi Amorova strelica, a jos gore da beze od toga i stide se da pokazu svoju zaljubljenost, taj najlepsi osecaj na svetu...

Putevi ljubavi su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutaka.
Svaki je poseban i neponovljiv.
Svaki prezivljeni dan i prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika. Nikada se jedan prezivljeni trenutak nece ponoviti i zato treba voleti i biti vojen u svakom trenutku, tokom ovog celog kratkog i nesavrsenog zivota, a ja bih to verovatno prvo trebala da naucim sebe...

Prijateljstvo...

Prijatelji?
Ko su zapravo prijatelji?
Postoji bezbroj odgovora na ovo naizgled jednostavno pitanje.
Jedni tvrde da pravi prijatelji zapravo ne postoje i da ce Vam svako kad-tad zabiti noz u ledja, a drugi opet veruju da postoji pravo prijateljstvo i ljudi koji su spremni da vam pomognu i u dobru i u zlu.
Nije lako sagledati ko ti je pravi prijatelj, a ko nije u gomili ljudi, sa kojima se svakodnevno druzis.
Mozes imati bezbroj drugova i dugarica, ali retki su oni pravi prijatelji koji su sa tobom kad places i kad se smejes. Pravi prijatelj te uvek shvata u bilo kojoj situaciji da se nalazis, u bilo kojem trenutku uvek je uz Tebe i hrabri te, podrzava te.
Kad svi kazu protiv tebe lose, tvoj pravi prijatelj nikad nista nece lose reci o tebi, naprotiv -samo dobro. To je prijatelj koji te shvata u svemu i u dobru i u zlu.
Prijateljstvo je vredno velikih odricanja i zrtvi. U njemu ne treba samo uzimati vec i davati i to u najvecoj mogucoj meri. Treba ga odrzavati, negovati, ne dati mu da se raspadne. Mada se pravo prijateljstvo nece raspasti tako lako.
Verujem da postoje pravi prijatelji koji su spremni da za Vas ucine sve, bas sve, koji vam daju snagu i podrsku.
Mnogi ljudi ulaze u nas zivot i izlaze iz njega brzinom svetlosti, neki ostave trag u nasim srcima, a neke zaboravimo. Ljude koji su Vam prijatelji ne mozete tako lako zaboraviti. Oni su tu sa Vama cak i kad nisu tu. Kad nisu fizicki prisutni, oni su tu da vas podrze. Ljudi sa kojima niste u nikakvom srodstvu, a opet se osecate kao da jeste.
Tesko je naci pravog prijatelja koji je uvek uz Vas, cak i kada bi zeleo da bude negde drugde, onog koji vas pita kako ste i saceka Vas odgovor, koji zna sve o Vama, a i dalje vas voli...
E to je pravi prijatelj!
Kad pomislim samo koliko bi nam bilo dosadno bez prijatelja oko nas...
I zato se potpuno slazem sa nekim starim mudracem koji je rekao da je samo onaj covek koji ima prijatelje, zapravo bogat covek !
Takodje, verujem da postoje i neki okrutni ljudi koji ce zeleti da Vas iskoriste i koji ce se praviti da su vam prijatelji samo da bi nesto dobili od Vas.
Oni koji gaze preko Vas kao preko praznog papira bacenog na zemlju. SVESNO !
Zadovoljna sam zato sto imam nekoliko pravih prijatelja na koje mogu uvek da se oslonim i u dobru i u zlu i koji moj zivot cine lepsim i zanimljivijim, jer bez njih zaista nista ne bi bilo isto.

Sloboda...

U zivotu ima perioda kada mislimo da je on bezvredan.
Potonemo u sebe, odbacimo one "stvari" koji bi nam pomogle da upravo shvatimo da nista nije bezvredno i mislimo da cemo time pomoci sebi da shvatimo svrhu naseg postojanja…
Sustina zivota je upravo biti slobodan.
Sitnice cine zivot, kakav god on bio.
Male stvari daju nasem zivotu sarenoliku notu!
Potreban je jedan osmeh koji bi nam ulepsao dan.
Cak je dovoljna i jedna rec.
Zivim za one koji imaju svoje misljenje, stavove, svoj stil, zivot, svoju slobodu.
Za one koji se ne plase da vole, koji se ne stide svojih reci ma koliko lose bile, za one hrabre koji u bilo kom trenutku izraze osecanja, one koji maksimalno iskoriscavaju svoj zivot!


Pogled, lep dan, utesna rec, boja cveca, osmeh, dodir.
Ono sto je neprolazno u onom sto je prolazno.
Snovi koji sami sebe ustinu za ruku, a ne probude se.
Sve je to deo slobode.
Shvatam, ceo zivot je miks dogadjaja.
I sve veliko je u stvari satkano od malog.
I okean je od gutljaja, ako tako gledas.
Zivot od uzdaha i izdaha.
Na vrhu ima mesta uvek ako se krene sa dna.
Ti skupi sebe i hrabrost, pa kreni!
Covek bez slobode je po meni dusa u lancima, ona je najvedrije nebo i najbistrija voda.
Zato zivi svaki dan kao da ti je poslednji, jer ce jedan zaista to i biti.
Ne plasi se da zagrizes vise nego sto mozes progutati.
Rizikuj. Ne oklevaj. Samo napred. Na kraju krajeva, pa zar to i nije sustina zivota?!?
To je sloboda !

Sukobi misljenja izmedju muskaraca i zena i kako ih resiti na najbezbolniji nacin

Misao nastala posledicom shvatanja kroz razlicite dogadjaje, licne ili tudje - zasto dolazi do nerazumevanja (nesporazuma) izmedju muskaraca i zena.
Kao da govorimo razlicitim jezicima.
Mi, zene komplikujemo stvari, takve smo.Vecina muskaraca neke bitne stvari ne gleda na taj nacin (kao bitne) i zato dolazi do sukoba misljenja, nesporazuma, nerazumevanja.
Ova moja misao je samo jedan primer od toliko mnogo njih...
Svako od nas bi trebao da poradi prvo na sebi, da sagleda svoje postupke objektivno, pa da pokusa da resi nesporazum sa svojom dragom osobom-mirnim putem, stalozeno, kroz pricu, otvoreno.
Mnogi pokusavaju da idu "Putem kojim se cesce ide" koji je varan i cini se lako prohodnim, lakim (ali nije i vodi u corsokak) nerazmisljajuci o posledicama svojih postupaka.
O cemu li pisem? Prevari.Da...
Sta time covek postize? Nista dobro.
Bezi od problema, zapada u jos veci problem, laze osobu koju voli, a prvenstveno laze sebe,a mozda laganje predje u naviku-tu su posledice po coveka katastrofalne!
Svakako, vremenom zapada u jos gore stanje.I sami znate po tudjim ili vasim iskustvima kako se sve to zavrsi.
A kada izgubimo dragu osobu - tek tada vidimo vrednost njenu i onoga sto smo sa njom imali.
Ako ne mozete vise biti pored "drage" osobe iz bilo kog razloga, recite joj, iskreno.Boli, ali je najlakse. Tada ne kradete dane ni sebi niti toj osobi.
Svako ide svojim putem, rasterecen, naucen novom lekcijom o ljubavi ...To je zivot....Idemo dalje, ali iskreno!

Time cemo bolje jedni druge shvatiti.Bar da pokusamo.Nista nas ne kosta, sem manjeg trosenja zivaca i shvatanja da je sve ustvari jednostavnije i lako resivo.
Samo-problem je u nama, musrarcima, zenama, komunikaciji.Bilo, jeste, bice!
Svakako, muskarci su muskarci, zene su zene i UVEK ce dolaziti do nesporazuma (ali bar na greskama svojim, tudjim da naucimo)...koliko je to nekad bolno, toliko je i slatko :-)
Volite se, uzivajte u momentima jer kao sto sam napisala u jednom od mojih postova u blogg-u, momenti se jedino pamte, a covek nije ziv samo kada je postojan na ovozemaljskom svetu, vec i kada voli !!!
Tada se itekako oseca zivim!
Predivnog li osecaja... Zar ne? :-)
I ne zaboravite - (za)volite SEBE kako bi Vas drugi voleli i sto je najbitnije - (za)volite ZIVOT i sve sto zivot cini !!!

Oprosti...

Oprosti...sto sam na Tebe gledala kao na prijatelja, pa Ti odavala skoro sve svoje tajne.
Stitila Te od lazi i losih ljudi.
Oprosti...sto sam dozvolila da mi se priblizis.Glupa, naivna, a Ti sa vec zadatim ciljem u mojoj blizini.
Oprosti...sto nisam uspela da raspoznam pravog Tebe, odmah, na pocetku i sto si mi vise znacio no' ja Tebi.
Oprosti...sto sam ti poklonila knjigu misleci da ce Ti biti melem za dusu kada ti je bilo najteze, a totalno sam pogresila.
Oprosti...sto sam tako uzivala dok sam bila u blizini Tvojoj.
Oprosti...za moju impulsivnost, nerazumevanje kad-tad Tebe kao sto i Ti mene nisi.
Oprosti...sto Ti sada pisem, jer moje "reci" Ti vise nista ne znace.
Oprosti...za sve nenamerne greske koje sam pocinila...i...oprosti sto mi je sada svejedno.