Ljubav u prolece

Kada zabruji prolece u ljudskom telu, razlije se snaga neopisive, razbuktale ljubavi.
Tada ojaca rec u coveku, buja i navire u svim porama njegovim.
Tada covek dobije Bozansku snagu, nepresusan izvor ljubavi...

Pa tako i ja...

Ljubav je stara koliko i ljudi.
Postojala je i onda kada se mozda, nije tako zvala, a prisutna je i danas i cveta u svim najrazlicitijim oblicima donoseci raznovrsne plodove, bas kao i sve u prolece...
Istina je da ne mozemo govoriti samo o jednoj vrsti ljubavi, ali ipak ona nama najdraza je izmedju dve zaljubljene osobe...
Razvijamo se i sazrevamo, pa tako i nasi pogledi na zivot.

Ljubav u prolece...

Nesto najlepse sto se coveku moze desiti.
Zaista, ne bojim se zivota niti ljudi, ali negde u dubini duse postoji strah da bih te mogla izgubiti kao kada drvo u prolece izgubi svoj cvetak ili sunce zaboravi da obasja staru, vec u godinama poznu vrbu, pa se sva povije od tuge.
No’ ne plasim se toliko toga da ces me prestati voleti, vec da ce drugi, bez obzira koliko mi ignorisali to, nastaviti da uticu na nasu vezu i rastave nas, ipak.
"Ko' TRN u OKU sreca je za njih"

Jer ovo sto nam se desava je nesto zaista prelepo, kao iz bajke, a ljudi, bar vecina njih, su puni ljubomore, zavisti...
Nemaju svoj zivot, pa kopaju po tudjem ili je ' pak svaka tudja sreca za njih nesreca.
Tesko takvim ljudima u njihovoj kozi...

Priznati da ti je dusom, srcem stalo do neke muske osobe je nesto najteze, a tebi sam priznala.
Tesko je, ne zbog egoizma, vec iz straha da nestane sve...
Kao sunca na ovo prelepo prolece, kao prelepih vazdusnih toplih talasa koje zamene hladni i donesu ponovo sneg.

Sama pomisao da nista nije vecno, na zemlji postojano me ne plasi, sem ljubavi i pitam se do kada ce ovo trajati ?
Koliko cemo izdrzati ?
Nikada se nisam pitala...
Samo sam se prepustala svakodnevnim uzivanjima u ljubavi, ali tada nikada nisam osetila kako ona polako nestaje...

Znam, nisam vise djevojcica da se zavaravam pricama o "princu” i vecnoj ljubavi, ali ipak zelim to...
Razmisljam o tebi i ne zelim da zaspim, jer java sa tobom je lepsa od svakoga sna.
Ponekad sama sebi izgledam smesna, jos ne mogu da verujem da se to meni desava...
Davno sam u knjizi procitala pored ostalih citata o ljubavi : "Da li ljubav pravi bu*alu od coveka ili se samo bu*ale zaljubljuju ? "
Ovaj sam citat izdvojila jer se nikako ne slazem sa njim !
Covek sam od sebe moze napraviti bu*alu, svojim postupcima, ako ne slusa razum, vec ga samo srce vodi, ako previse dopusti drugima da mu se priblize u smislu da dopusta omalovazavanje, kritike koje nikako nisu na svom mestu itd.

Svako od nas je sklon zaljubljivanju, da li na brz, lak ili tezi nacin.
Sve zavisi od coveka do coveka.
Kao sto u prolece(po meni, jedno od najlepsih godisnjih doba) nesto brze procveta, prolista, razbukti se, jace prima sunceve zrake na sebe, a nesto vrlo sporo, ne zuri, gotovo kao da je jos u polusnu.

I opet kad spomenem tebe pomislim na ljubav, jer TI si ljubav !
Samo sto sada ovim pisanim putem, putem svojih misli koje bukte iz mene priznajem ono sto znam vec odavno, ali ni tebi, pa ni sebi nisam bila priznala...

I zato, ne volim te samo zbog toga ko si TI, vec zbog toga ko sam JA pored tebe...

ZNAM, VERUJEM, MOGU

ZNAM - da moja realnost nije jednaka tvojoj, jer svako vidi samo ono sto nosi u sebi.
Ti si jedinka za sebe, kao sto sam i ja za sebe. Ja postujem to. Postuj i ti !

ZNAM - da zivimo u cudnome svetu, isprepletanom mnogim vezama, nesuglasicama i svime onim sto cini dobro i zlo, sto nas spaja i razdvaja medjusobno.
Sta je bitno ?
Razlikovati dobro od zla !
Niko na svetu nije samo los ili samo dobar covek.
Svi mi nosimo u sebi i pozitivne i negativne strane. Na nama je da se opredelimo kojoj cemo dopustiti da ovlada nasim telom.
Ja sam vec izabrala i drago mi je sto sam takva kakva sam !

ZNAM - da uvek mogu pruziti ruku onome kome je potrebna. To me usrecuje.
Taj predivan, iskren osmeh na licu koji je pokazatelj da sam tuznoj, nesrecnoj osobi koja je sasvim slucajno naisla na put moga zivota udahnula spokoj i radost.
Ne trazim NIKAD nista za uzvrat. Cak sto vise, to me vredja !
Ja ne prodajem svoje minute, sate kako bih pomogla, ja ih dajem iz srca !

ZNAM - da budem dobra za ljude koji su SKRENO dobri prema meni i losa za one koji su negativni i slade se nanoseci zlo.
Ako mi koristoljubiva osoba, puna gneva stane na put - sklonim je sa svoga puta, jer tu joj nije mesto.

ZNAM - da dobri ljudi sa velikom dusom i toplim srcem i dalje postoje i da dele ova misljenja sa mnom.
Zasto?
Jer smo slicni, a u nekim stvarima 'pak isti.

ZNAM - da u bilo cijem pristustvu sam, cu UVEK biti svoja.
Nema smisla svrstavati ljude u bitnije, nebitnije ili cak nebitne, ako gledamo na to cime se bave u zivotu.
Prema svima sam otvorena, iskrena, ne podlezem predrasudama, misljenjima, niti ulazim u bilo kakve rasprave, ogovaranja itd.
To je ruzno, nisam takav tip osobe i oduzima moju dragocenu, a iscrpnu energiju.

VERUJEM - prvo u sebe, svoje sposobnosti i kvalitete.
Svakodnevno radim na sebi kako bih uznapredovala. Nikada nista nisam radila kako bih drugima pokazala ili dokazala nesto.
Ne!
Sve sto radim na sebi - radim samo zbog SEBE, jer znam da sebi cinim dobro !

VERUJEM - da kada podjem, idem pravim putem, tezim, ali isplatljivijim i sigurnijim.
Ukoliko se desi da me okolnosti navedu da skrenem sa svog puta, ubrzo razum ispliva na povrsinu i vrati me na PRAVI put.

VERUJEM - da sve sto radimo je u sklopu naseg mentalnog zdravlja.
Sto mislimo, cesto se reprodukuje u delo.
Ako nesto silno zelimo, na putu smo da to i ostvarimo.
Samo treba napraviti korak i ici polako.

VERUJEM - u svoj instikt.
Vremenom je postao jaci i bice sve jaci i jaci, te umem vrlo brzo da spoznam ko je kakav i sta nosi u sebi.
To se odnosi i na druge, kako poslovne, tako i vanposlovne aspekte moga zivota, ne samo na ljude.
Dosta razmisljam, ali ne previse.
O cemu?
Ponajvise o svojim postupcma i brzo reagujem.
Just In Time - J.I.T.

MOGU - sve sto pozelim, a da je realno za ostvariti.
Kako?
Ostvaricu to putem svoga rada, putem vere u sebe.
"Sve je moguce onom koji veruje"

MOGU - da u ocima tudjim spoznam neke osobine koje nosi ta osoba u sebi. Njene namere.
Za to mi nije potreban dodir.
Samo oci, pokreti, glas, hod, nacin pisanja itd. To mi sve otkrije !

MOGU - ovako pisati u nedogled, ali ispalo bi da se hvalim.
Ne...
Kako god, misljenje osoba koje me ne poznaju - nisu mi bitna !
Ovu moju misao posvecujem istomisljenicima i ljudima koje volim.
Svi vi koji me iskreno volite, a znam ko ste - UVEK, kako sam i bila, jesam, bicu UVEK tu za vas i uz vas !