Carobno jutro

Ushih sinoc ruzan san....Eh ta podsvest, cini cuda, kako na javi, tako i u nasim snovima.
Neverovatno koliko mislima svojim uticemo na nas dan, na nas zivot, pa tako i na nase snove.
Svesna svega toga i dobro upucena u sve to, imala sam bas naporan dan. Nisam stigla ranije da porazmislim o datom problemu vec pred san umesto da opustim misli svoje na nacine koje to inace radim, razmisljala sam o tom problemu i njegovom resavanju. Tako utonula u san i sve te moje misli su se manifestovale kroz san.
Nakon kosmara, zaista nisam zelela vise da spavam. Bese rano jutro. Mirno i tiho. Skoro svi spavaju. Svetla na prozorima zgrada tek ponekud upaljena. Ulicne svetiljke sijaju i obasjavaju puteve naseg grada. Skoro pa ce svanuti, pa zasto bih i nastavila da spavam nakon tako ruznog sna?!?
Odmah sam izasla na balkon, rasirila ruke i rekla sebi:
"Ovo je bio ruzan san, ali zato preda mnom je jedan predivan dan !"
I tako je i bilo...
Svanulo je vec pre par sati...trkom izlazim napolje na nas prelepi kej, toplo obucena, gledam tu Bozanstvenu lepotu - savrsenstvo prirode !
Prelepog li jutra u mojim ocima. Gledam drvece svo u belom obuceno. Zima ga pokrila da se ne prehladi, a inje na grancicama daje neku posebnu caroliju. Kako vetar dune, pada sa grana u onim najsitnijim sneznim kristalnim oblicima i miluje mi lice. Sneg skripi pod nogama i cakli se na suncu.
Setam, gledam Dunav...Prvo mi je delovao nekako mracan, isprepletan svim mogucim nijansama sive boje, tako dubok, sa uznemirenim talasima koji kao da nisu znali na koju ce stranu. Sudaraju se medjusobno i prave veliku buku i nemir u dusi. Gotovo da gutaju sve sto se nadje na njima i nose duboko, duboko na dno u nepovrat.
Vetar me posipa ostricama svojim po licu i tera me kuci, ja mu se suprostavljam, idem dalje i sve sto korak po korak pruzam napred, sve je blazi, nezniji, popusta.
Zna da gubi bitku i pocinje da mi miluje lice toplijim vazdusnim talasima.
Odjednom kako sam zastala, sunce je postalo jace i svojom celoviteljskom moci dao je neku sasvim drugaciju boju Dunavu. Talasi se smirise i postadose tihi, lagani, u nitima se preplitase jedan preko drugog, a galebovi pocese da slecu na njih i uzivaju. Koliko ih samo ima...
Pa oni zaista uzivaju na ovom prelepom zimskom suncu, jutru...isto kao i ja...Kako neki ljudi nemaju oci da primete, vide cari prirode, da zastanu i osete ih, bar na tren? Zapitah se...
Sa druge strane keja - obala sva u zamaglici, jedva vidljiva ali je suncevi zraci polako otkrivaju, deo po deo. Drvece je kao iz bajke. Zove me da predjem obalu i dodjem tamo. Iz blizine vidim, osetim tu car.

Kako vreme prolazi, kej je sve vise i vise pun setaca...Posmatram starijeg coveka, brzo hoda. Znam, to je jako zdravo, cak zdravije i od trcanja.
To ja cesto radim, ali kod starijih ljudi to je nezaobilazna tema. Mnogi su bolesni, pa MORAJU izaci napolje, ubrzati svoj hod kako bi produzili svoj zivot.
Borba!
Eno i decice. Vec su obukli svoja zimska odelca, ponela svu svoju zimsku "opremu" za igranje i smeju se, raduju blagodetima koje im je zima donela.
Tog momenta se setih sebe kada sam bila mala...Neverovatno koliko je to doba prelepo. Bez briga, razmisljanja i svih onih ruznih stvari koje cine nasu svakodnevnicu, nas zivot. Cesto bi i mi trebali da pobegnemo od tih stvari koje nas i udaljavaju od mogucnosti da sagledamo zivot decijim ocima, da se opustimo i radujemo tim malim, sitnim, ali po nas jako bitnim stvarima koje nam zivot pruza besplatno.
Setaliste je vec puno...
Posmatram sve te ljude.
Izasli su da uzivaju u prelepom suncanom zimskom jutru, da ga pozdrave.
Oni cene te prave zivotne vrednosti. Za nekoliko sati, sunca ce nestati, a onaj koji nije to proziveo sto smo i mi, nece imati cega da se seca, tih momenata koje sam prozivela i koji ce mi ostati u secanju.
Svako ko uziva u blagodetima prirode, zivota i zna da ih iskoristi na najbolji moguci nacin - zivi zivot punim plucima !
Polako napustam setaliste puna energije koju mi je ovo predivno, carobno jutro dalo ! Hvala mu !

Dragi citaoce, zastani, cesto zastani kada zuris nekud. Osvrni se oko sebe i sagledaj prirodu, oseti je - dace ti snagu, obliti neverovatno pozitivnom energijom.
Naslikaj svaki svoj dan prelepim bojama...

I ponovo mi naisla misao o ljubavi...

Ono sto je najlepse u iskrenoj i dubokoj ljubavi u kojoj je sve lepo,
to je da u odnosu prema onome koga volimo, ni jedna nasa mana ne dolazi do izraza.
Mnogo sto sta zlo u nama, tada iscezava, a ono sto je dobro - ustostrucuje se.
Voleti znaci u tudoj sreci naci SVOJU sopstvenu.
Ima jedan divan nevidljiv svet, a to je onaj sto ga zaljubljeni u srcu nose.
Ljubav je jedna strast koja nece da zna ni za proslost ni za sadasnjost.
Ljubav nije obicna zagonetka, a cini nam se da smo je sto puta resili.
Naprotiv, bolna je zagonetka, ali je i odgonetna.
Zagonetka koju svaki put ponovo zamrsimo, da bi smo uzivali u njenom resavanju.
Ljubav!
Citava knjiga u jednoj reci, celi okean u jednoj suzi!
Sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu!
Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.
Ne, nema...
Prava ljubav koja pociva na plemenitim motivima, traje vecno, cini nas lepim i u starosti.
Svesti citav svemir samo u jednu osobu – to je LJUBAV !
Velika ljubav proizilazi iz velikog saznanja voljene stvari, a ako je malo poznajes, malo ces je, ili je uopste neces moci voleti.
Od neiskusne zene zavodnik najvise nauci.

Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa.
Ah, ta ljubav...♥